Види резултате анкете: Ko će otići u 4. kolo kvalifikacija za Ligu Šampiona?

Гласачи
32. Не можете да гласате на овој анкети
  • Partizan (Srbija)

    17 53.13%
  • APOEL (Kipar)

    15 46.88%
Страница 2 од 37 ПрваПрва 123412 ... ПоследњеПоследње
Приказ резултата 11 до 20 од 365

Тема: .:Клуб навијача Партизана:.

  1. #11
    Super Grobar Аватар корисника salex
    Члан од
    11.01.2008
    Локација
    Doboj/RS
    Одговори
    201

    Подразумевано Partizan - Zrinjski: 11-1

    Ono čega su se u Zrinjskom pribojavali, večeras se i dogodilo. Mostarski klub je i u uzvratnom susretu prvog kola kvalifikacija za Kup UEFA uvjerljivo poražen u duelu s Partizanom, večeras je u Beogradu bilo 5:0.

    Nakon ukupnih 180 minuta ukupan rezultat iznosi čak 11:1 u korist Partizana. Slišković je na stadion Partizana izveo sljedeći sastav: Marić, Bašić, Karadža, Branković, Šunjić, Dragičević, Landeka, Jurić, Smajić, Matko, Rajović.
    U momčadi Zrinjskog našla su se dakle večeras samo četiri igrača koji su započeli susret u Mostaru, a priliku su od početka dobila i tri debitanta: Marko Bašić, te dojučer juniori Saša Dragičević i Toni Šunjić. U drugom dijelu je ušao i Josip Suton, još jedan iz talentirane generacije koja je osvojila naslov prvaka BiH.
    Zrinjski u takvom, više nego neiskusnom sastavu, nije dugo izdržao. Već u četvrtoj minuti greška Jurića, lopta dolazi do Diarre koji pogađa vratnicu a Maletić odbijenu loptu posprema iza Marićevih leđa.
    Nakon petnaestak minuta igre Zrinjski se koliko-toliko uspio osloboditi pritiska domaćina, u 19. minuti Matko se sjurio prema domaćem golu gdje je srušen. Sudac je pokazao da se igra dalje.
    U 32. minuti Partizan udvostručuje vodstvo. Nakon centaršuta Lazića s lijeve strane Moreira je ostao sam na desnoj vratnici i bez problema pogodio. Pet minuta kasnije Jovetić postavlja visokih 3:0. Jedini koji su pokušavali učiniti nešto više u momčadi Zrinjskog su bili Smajić, bar u prvom dijelu, i Matko, ostali definitivno nisu dorasli ovakvom zadatku.
    Drugi dio "crno-bijeli" otvaraju još jednim golom. Juca je sjajno proigrao Jovetića koji postiže svoj drugi pogodak za 4:0. U 56. minuti Rajović propušta veliku, stopostotnu priliku, za postizanje počasnog gola.
    U 72. minuti Jovetić postiže hatt-trick, na dubinsku loptu iz obrane domaćih bez nekog posebnog razloga nesmotreno je istrčao Marić, Jovetiću nije bilo teško prihvatiti loptu i gurnuti je u praznu mrežu.
    Poslije prekršaja na Selimoviću u 80. minuti s dvadesetak metara je iz slobodnog udarca pokušao Rajović, lopta je prohujala malo iznad grede. Minutu potom još veća prilika za Zrinjski, Smajić je s desne strane ubacio za Selimovića (ušao umjesto Matka), ovaj je iz blizine u nogu pogodio vratara Božovića.
    Zrinjski je tako na katastrofalan način okončao nastup u prvom pretkolu Kupa UEFA. Iako su poslije ždri**** mnogi kazali kako je Partizan protivnik s kojim se Mostarci mogu nadigravati, ispostavilo se da je Sliškovićeva momčad psihički, ali i kvalitetom, ipak nedorasla ovakvom zadatku.

    RETRO
    Последња измена: salex, 02.11.2008 у 00:05.

  2. #12
    Super Grobar Аватар корисника salex
    Члан од
    11.01.2008
    Локација
    Doboj/RS
    Одговори
    201

    Палац горе izaberi partizan - Dragan Mance (1962-1985) dio.1

    Vreme ’80tih, koje je donelo prekretnicu navijackog shvatanja i odnosa prema fudbala… Grobarima je podarilo i neprikosnovenu licnost - Dragan Mancea. Dobrog fudbalera, sjajnog golgetera ali pre svega GOSPODARA za sve sa juzne tribine. I u vremenu pre i posle, bilo je sijaset sjajnih fudbalera i ljubimaca koji su prosli nasim terenima i srcima. Ali svi oni dodju i prodju… jedino Mance ostaje veciti, neizbrisivi, neponovljivi. Kada je Mance pocinjao karijeru u PFC, zavrsavala se karijera najveceg Grobara – Moce Vukotica. Moca zasigurno moze da bude sinonim odanosti klubu, voljen i postovan od Grobara. U vremenu posle, kroz nase redove prolazi i najcenjeniji fudbaler – Pedja Mijatovic. Pedja koji je dosegao najveca priznanja i slavu evrope kakvu nismo imali od vremena Chika, Bobeka… dokazanom i u nedostiznom sampionu evrope – madridskom real-u. Ali i on postaje tek - ljubimac Grobara. I jednostavno kada pogledas u svoje Grobarsko srce… vidis odraz Jedinog… koji nije dosegao godine i broj tekmi jednoga, niti slavu fudbalskog znalca drugoga… ali je postao apsolutni gospodar navijacke duse. Ako se koji slucajem moze meriti, kao sto se fudbalsko znanje meri recima: igra k’o Pele – merna jedinica navijcke ljubavi je Mance. Ni sam ne znam kako niti kojim putem, Mance postaje i ostaje jedini istinski idol. Sve sto se secam je da se Mance jednostavno pojavio… kao da vreme pre njega nije ni postojalo. U PFC je presao iz zemuna, talenat i golgeter koji obecava. Prve godine provodi na klupi, tek povremeno ulazeci u igru… retko pokazujuci da se radi o talentu.

    Potom dolazi sezona u kojoj PFC konacno dolazi do sampionske titule, a Grobar dobijaju idola za sva vremena i pokoljenja. Kako je islo redosledom ne pamtim, da li od one tekme u Zagrebu kad smo razbili dinamo 4:3, sjajnim derbijem i dugo cekanom pobedom nad ciganima (prvim golom Mancea ciganima) ili derbi gde Mance vec bio dvostruki strelac… masina za golove u vidu Dragana Mancea je konacno proradila. Za svaki naredni derbi koji je dolazio, enigma gde se ne da naslutiti rezultat, al jedno se sasvim sigurno znalo – Mance ce potopiti cigane. I pred svaki susret Mance je sa sigurnoscu tvrdio: ”Dacu gol.. najmanje!” – i uvek odrzao obecanje dato Grobarima. Koliko su golovi, a posebno ovi najdrazi protiv najomrazenijih, ucinili da Mance postane Grobarska zakletva? Zasigurno da jeste uticalo… medjutim Mance se nije volio samo zbog golova i sigurno ne zbog igre, ili da ne kazem borbenosti na terenu. Za razliku od predhodnih generacija igraca, gde se prilazilo s maximumom ”ozbiljnosti”, golgeteri bile neumorne radilice pred golom, pretrcavali kilometre da bi se osladili jednim pogotkom – Mance je cesto bivao lezeran na terenu, izgledao potpuno nezainteresovan, lenj na trcanju. Ali je uvek bio gladan golova, kako je sam govorio: Zivim za golove! - i iz totalne pasivnosti (kako je delovao) tresao je mreze. Cini se da su mu inspiracije bile maximum onda kad je klub bio na najvecim iskusenjima. Ne samo u tekmama protiv cigana… nego i one ”male”, Mance je pronalazio neki svoj inat da bas u tim utakmicama donosi pobede Grobarima. Tako npr protiv fk pristina - u to vreme pristina je iz druge lige stigla u prvu, nosena euforicnim siptarskim nacionalizmom, na prepunom stadionu sveopste histerije, za sve ekipe i bod je bio nemoguca misija - upravo je Mance doneo pobedu. Partizan kao prva ekipa odlazi sa oba boda, a Manceu se peva: ”Mance, Mance jebo si albance”. I upravo protiv te pristine odigrala se prva tekma posle tragdije.

    Fantastican, i u svom elementu, bio je Mance i na istorijskoj tekmi protiv QPR…. Prvo one u gostima gde sa nekih 25-30 metara maestralnim sutem preko golmana pod prescku doveo PFC u vodstvo od 2:1. Na kraju tekma se zavrsva katastrofalnim porazom 6:2. Da bi na revans u BG, pred krcatim JNA… Mance krenuo sam protiv svih, nosen freneticnim JUGom… gine na trenu… postize gol, u transu posle klizanja na kolenima pada uz korner zastavicu i nagovestava pocetak nezaboravne noci i ludog prolaska u naredno kolo. Nesto slicno se desilo i u sledecem kolu gde nailazimo na madjarski Videoton… tamo primamo petardu… u BG slicna slika kao protiv QPR... Mance daje gol… grize i kida u napadu, ima sjajne prilike, medjutim ovaj put ni On ne moze sve, ali malo je falilo.

    I pored svega, ljudi iz uprave imaju zamerki na njegov odnos prema klubu, igri, treninzima?? Mance pred istekom ugovora, a niko iz kluba ne dolazi sa ponudom da ugovor i produzi na novih 4 godine. Dolazi do trzavica… Mance u ocaju i ogorcenju prema ljudima iz uprave nagovestava odlazak iz kluba. Javlja se se zagrebacki dinamo kao moguca nova destinacija sa fantasticnom ponudom. Mozda bi se tako nesto i desilo (kao sto su i otisli Stojic, Salja, Dimitrijevic) da na scenu ne nastupaju raspameceni Grobari. Stadion se opseda svakodnevno, pretnje upravi da ce, ukoliko se tako nesto desi i dozvoli, snositi nezapamcene posledice Grobarskog besa. Slepci klupske administracije, konacno dolaze sa novim ugovorom za Mancea, ali i podvucen ucenom: ukoliko se Mance ne promeni, kao i svoj odnos i pristup utakmicama, treninizima, bice najuren iz kluba. I samom Manceu kao da je pao kamen sa srca… i uz izvinjenje navijacima, a ujedno i zahvalonst na podrsci – u novu sezonu ulazi obecanjem: Bicu prvi strelac lige! A sam Bog zna kad smo zadnji put imali strelca prvenstva. Obecanje u koje niko od navijaca nije ni sumnjao… a posteno govoreci, nije ni mario dal ce biti prvi strelac ili ne jer Mance je jednostavno nas. Na samom startu Mance je krenuo u skladu datog obecanja, na prvim utakmicama redovno postize golove… ali onda i tragedija. I upravo iz razloga, pod pretnjom ljudi iz uprave da mora promeniti pristup i odnos – Mance dozivljava saobracajnu nesrecu zureci na ****ni trening. Na auto-putu, usled brze voznje gubi kontrolu nad vozilom i na licu mesta ostaje bez zivota. Utihnuli su andjeli. Tesko je reci… a ponajmanje svatiti iz kog razloga ostajemo bez najveceg sina. Sve posle je bilo nekako prazno, nedoreceno.

    Odnos Mance i Grobara bio je cudan spoj hemije. Mance, verujem prvi, koji je osetio srce Grobarsko, ljubav koju nosimo prema klubu i igracima u najdrazem dresu – i tu nam ljubav vratio na isti nacin. Znao je JUG da ponese svoje ljubimce do pobede, ili da ih tesi u porazu… ali nikad to nije bilo obostrano, ili barem se nikad nije pokazivalo od onih na terenu. Mance je precrtao tu ”granicu” igraci – navijaci, spojio se i izjednacio sa Grobarima na tribini. Prvi koji je preskako zelezne reklame i bezgalvo jurisao na ogradu juzne tribine, onaj koji golove nije slavio negde na sredini terena u zagrljaju klupskih igraca nego u zagrljaju visoko na ogradi JUGa, znao je da pretrci citav teren i zavrsi na ogradi JUGa. Ta istrcavanja na ogradu JUGa, postala su redovna praksa, i vremenom sudije su pocele da dele zute kartone. Naravno, ni to nije sprecavalo Mancea da radost gola proslavi sa svojim Grobarima… sledili su crveni, odsustvo sa tekmi. Bilo je jasno da se vise ne moze nastaviti sa ovakvom radoscu. Ali ne i kraj ludosti radovanja, jer Mance nas ponovo dovodi do ekstaze neobicnim radovanjem – klizanjem na kolenima sa visoko uzdignutim rukama i pesnicama. ”Pozalio” bi se Mance da to klizanje zna itekako da boli, da ostavlja trag na kolenima, ali i da vredi, kad vec ne moze radost podeliti sa svojim Grobarima. I van terena Mance se sa navijacima odnosio kao sa svojom bracom Grobarskom… znao je da dadne kintu navijacima za put na tekmu, ili povratak sa gostovanja… znao je da pocasti cugom… jednostavno u svakom momentu je bio Grobar. Navijaci s druge strane, dostizali ekstaze i samom pojavom Mancea. Recimo derbi, za nas je pocinjao mnogo pre prvog zvizduka. Prilikom kada fudbaleri izlaze da ”izvide” teren dobrih 2 sata pre pocetka… JUG bi explodirao pojavom Mancea. U trenu bi se pocelo sa sapartom i razvucenim pevanjem: DragaaanManceeeDragaaanManceee… neprekidno i u nedogled sve do dostizanje totalne nirvane. Protivnicki navijaci, znali su gde lezi Grobarska snaga, te su pogrdne pesme pre svega upucivane Manceu. Smradovi ciganski, znali su da je rana posle Mancea duboka i bolna, te su nastavili jos inspirativnije sa uvredama i posle tragedije… prilikom svakog faula kada bi neki igrac ostao lezeci na terenu usledilo bi: ”zove te Mance”. Naravno da nas je bolela uvreda, ali ne koliko i istina da ni na ovoj tekmi nece biti procitan igrac sa brojem 9.

  3. #13
    Super Grobar Аватар корисника salex
    Члан од
    11.01.2008
    Локација
    Doboj/RS
    Одговори
    201

    Палац горе izaberi partizan - Dragan Mance (1962-1985) dio.2

    Klub je zatrazio od FS da dok raja sezone odigramo bez dresa sa devetkom, i tome je udovoljeno. Grobari od kluba traze da se stadionu promeni ime u ”Dragan Mance”, medjutim nista od toga. Umesto, obecan je spomenik na stadionu… ali i od toga nista. Sve sto se uradilo na spomen najveceg sina je turnir ”Dragan Mance” koji niti je dovoljan niti adekvatan.
    Sta je Mance prestavljao Grobarima, moglo se videti na gore pomenutoj tekmi protiv pristine. Svega nekoliko dana posle tragedije… neugodna pristina dolazi u BG. Utakmica ko utakmica, malo ko da je mario za rezultat i razvoj na terenu. Stadion je pevao i klicao svom idolu, skandiranja: ”igrajte za Mancea”. Igraci su se na terenu mucili… i oni sami jos uvek u vidnom soku zbog gubitka klupskog druga. Patnja i mucenje, sve do negde zadnjih minuta tekme kada Radanovic postize gol… i verujem sasvim spontano, pod utiskom atmosfere na stadionu – gol proslavlja klizanjem na kolenima. I tek tada postaje neki cudan dilerijum na tribinama… radost pomesana tugom... sreca pomesana bolom. Pobeda koja kao da nije znacila pobeda nad protivnikom, nego pobeda zivota nad smrti… jer kao da je tog trenutka Mance sa fudbalskih terena prenet u nasa srca gde mu je dat zivot vecni. A potvrda da se upravo to i desilo, je i vreme danasnje kada posle toliko godina, Mancea… njegovi Grobari pamte i vole. Dokaz da Mance zivi, su i mladje generacija Grobara koje ga i ne pamte sa terena, ali mu odaju cast i slavu kao najvecem sinu Grobarskom, idolu, gospodaru tribine. I sve dok Kuca srce Grobarsko, zivece Mance sa nama i medju nama. Neopisiva tuga koja nas je zadesila… ali jos veca radost i cast da smo imali Mancea. Verujem i dan danas kad oslusnes, da tribina JUGa jos uvek odzvanja: DragaaaanManceeeDragaaaanManceee…


    Na samom pocetku 80tih u novinama sam procitao da je u Partizan iz Galenike dosao jos jedan decko koji obecava, cudnog prezimena koje iz prve nisam mogao ni da zapamtim. Komentari u stilu : odlican u skoku, izuzetna igra glavom, gromovit sut, istancan osecaj za gol... i slicni nisu me ni najmanje obradovali. Na nekoliko manjih utakmica taj Dragan Mance je zaista davao golove ali ja u njemu nisam video centarfora koji ce zadovoljiti apetite vernog JUGa. U to vreme smo pored vecitog Moce imali ubojit tandem Zivkovic-Varga i nisam verovao ca njihovu slavu moze pomutiti ovaj nasmejani novajlija. Prvi put sam ga gledao na derbiju na marakani u oktobru 1981. godine. Posle tri uzastopne pobede, krenuli smo na marakanu da je konacno osvojimo. Tekma je resena vec u 5. minutu, Milko je iz sumnjive pozicije postigao jedini gol. Jesica je zamenio Mance da bi pojacao ofanzivu ka Zvedinom golu, ali nismo imali srece. Dragan, sem jednog odlicnog suta nije mnogo pokazao, ali videlo se da ume da se postavi i dobro se kretao. Uverio nas je da ima osecaj za gol i da ce eksplodirati ako bude uporan.

    I u prolecnom delu smo izgubili od cigana. Ponovo je skripalo u napadu, ponovo je Mance usao kao rezerva, promasio dva zicera i ponovo je JUG uzdisao za neiskoristenim sansama. Nasi navijaci iz Zemuna su tvrdoglavo hvalili visokog centarfora, a mi smo sumnjicavo vrteli glavom. Jednostavno, na vecim utakmicama nije umeo da se snadje i svi smo se pitali koliko jos treba ca tekamo da najzad proradi. Dosla je i ta fantasticna sezona 1982/83 u koju je nas tim usao veoma ambiciozno. Jedini konkurent, Blazevicev Dinamo biva torpedovan u sred Zagreba 4-3, Mance briljira i posle gola trci prema vernim Grobarima da podeli radost.
    Maksimir u suzama, da li je Partizan sampion a da se jesenji deo prvenstva nije ni zavrsio? Na Marakani uzimamo bod, ponovo sudijska kradja, ali fantasticni Mance posle Ziletovog dodavanja glavom dovodi JUG u trans i Partizan do jesenje titule. Drugi deo sampionata, posle traljavog pocetka nastavljamo gazeci sve pred sobom. A sada vec najbolji Jugoslovenski centarfor sve cesce trci slavljenickim sprintom prema Grobarskoj tribini. U vec legendarnoj utakmici sa Zagrebackim Dinamom na Marakani, Mance i Trifunovic dovode Grobare do ekstaze. Posle 0:2 na poluvremenu, uz nadrealnu grmljavinu sa tribina stizemo do sampionskih 2:2.
    Tada sam prvi put primetio nesto iracionalno. Po skolskim klupama, po zidovima gradova, po seoskim tarabama vidjam sve cesce ispisanu rec Mance. Mnogo cesce nego Partizan ili Grobari. Mnogi navijaci sticu nadimak Mance tako da smo dosli u grotesknu situaciju da kada na utakmici viknete prezime vecito nasmejanog centarfora, okrece se desetine navijca.

    A onda 04. juna 1983 godine, na nas stadion dosla je Zvezda. Bili smo naostreni kao nikada, jurili smo cigane po celom gradu. Na JUGu otetih crveno belih znamenja skoro kao i na njihovoj tribini. A taj ratnicki filing imali su i igraci pa tako svi cigani ovog sveta zaobilaze ovaj datum kao da nikada nije ni postojao. A jeste! Jedan od najlepsih vidjenih voleja u istoriji fudbala zaustavlja precka. Crno beli bombarder u 35. minutu ponovo gadja u precku a u nastavku akcije Varga donosi prednost 1:0, sto je bio rezultat i poluvremena. Pauza vazi samo za igrace, pesma razularenog JUGa ledi krv u zilama. U nastavku nam Korolija ne svira cist penal, ali na to smo vec navikli, tada nas niko nije mogao zaustaviti. Posle precke trese se i mreza - Mance, Mance, Mance... Cigani smanjuju na 2:1, all razigrani Zemunac nadmudruje Stojanovica i klizi na kolenima ka JUGu. Na kraju 3:2 i sampionski pehar moze da se puni sampanjcem.
    Idol je rodjen, legenda zivi! Posle dugog vremena Partizan ima devetku za ponos, razbijaca svih bunkera i defanziva modernog fudbala. Sledeca sezona nije bila tako uspesna. Bill smo drugi, a nakon poslednjeg kola protiv Zeljeznicara u Beogradu (0-1), Grobari ulaze u prostorije kluba i pevaju. Igraci su sa nama, Mance okrece turu pica, peva se - i kada ne budes prvi ti...

    U kupu UEFA, te 1984. godine Dragan Mance nam je priredio jos jednu caroliju. U Londonu, protiv QPR postigao je gol o kome se jos i danas prica. Izgubili smo 6-2, a u revansu ih razneli 4-0 i prosli u drugo kolo. Ako se po necemu pamte ove utakmice to je navijanje i pomenuti gol, koji je verovatno najlepsl gol u istoriji FK Partizan. Manceovi projektili su se redjali kao na traci, a Mancea su svuda pratili poklici Grobara. Veza navijaca i njihovog bozanstva, protivnika je dovodila do ocajanja.
    Mance nije osetio slavu najvecih fudbalskih velicina, ali je u nasim okvirima bio ubedljivo najbolji centarfor. Ono sto je njega izdvajalo od drugih fudbalera bila je njegova pojava, delovao je kulturnije, oblacio se moderno, nije slusao narodnjake (voleo je Dire Straits i Rod Stewarta) i jednostavno odudarao od slike prosecnog fudbalera.

    3. septembra 1985. - sok! U saobracajnoj nesreci, u svojoj 23. godini, gine centarfor Partizana - Dragan Mance, na novosadskom putu prema Beogradu.
    Prvu narednu utakmicu smo trebali da igramo u Niksicu pred TV kamerama vec 5. septembra ali je zbog tragicnog dogadjaja mec odlozen. U nedelju 08.09. u Beograd je dolazila Pristina ciji celnici nisu imali razumevanja za nasu nesrecu i nisu hteli da odloze tekmu. Misli da je to bilo najpotresnije vece navijaca Partizana, minut cutanja je bio propracen sarpatom na Jugu. Pesme koje su bile spevane za tih pet teskih dana, pevane su nonstop.
    Skandiranje "igrajte za Dragana" jos je vise onespokojilo igrace koji se nisu najbolje snasli pod velikim psiholoskim pritiskom. Kontre Vokrija i Batrovica i povici Siptara sa severa razgnevili su Jug koji je poceo da ih vredja. U poslednjem minutu Radanovic daje gol, prekriva lice sakama, svi smo euforicni. Kao da je sam Bog pisao scenario, jeziva mesavina razlicitih osecanja preplavila je stadion JNA - tuga, radost, inat, ocaj, totalno ludilo nas vode kod igraca i rukovodstva kluba gde se sa suzama u ocima nastavlja pevanje u slavu pokojnog Dragana Mancea.
    I danas mi pred ocima prolaze trenuci koji me vezuju za njega - momenat kada lopta ulazi u gol, onaj kratkotrajan muk stadiona pred eksploziju odusevljenja, njegov trk i klizanje prema vernom jugu. Nisam siguran da sam dozivljavao lepse trenutke. Slava mu.

  4. #14
    Super Grobar Аватар корисника salex
    Члан од
    11.01.2008
    Локација
    Doboj/RS
    Одговори
    201

    Палац горе izaberi partizan - Dragan Mance (1962-1985) dio.3

    Proslo je petnaestak godina od odlaska Dzemsa Dina srpskog fudbalera-umro je mlad i lep,vecno cemo ga pamtiti...

    Stajali smo pred spomenikom prekrivenim crno-belom zastavom. Sipila je jesenja kisa. Oko spomenika, koji ce biti otkriven za koji cas, okupilo se puno mladih ljudi-mladica i devojaka za koje je Dragan Mance bio simbol,ne samo vrsnog igraca,nego i momka koji u sebi nosi silinu i snagu citave generacije. Ali,bilo je tu i starijih,koji su vec videli mnogo toga,koji su pamtili mnoge velike sportiste i koji su dosli da izraze svoje postovanje fudbaleru koji je nosio nesto tipicno svoje.... Spomenik su otkrili Radanovic i Vermezovic, sadasnji i buduci kapiten Partizana. Pod Radanovicevom dirigentskom palicom, Vermezovic i Mance nacinili su svoje prve igracke korake u Partizanovom dresu. Pod Vermezovicevom komandom, krenuce putevima fudalske slave jedna nova generacija kojoj je pripadao Mance! Kada su Radanovic i Vermezovic uklonili crno-belu zastavu, kisa je orosila prelepi spomenik. Sa rukama podignutim ka nebu, stajao je pred svima, ponovo Dragan Mance kakvog ga pamtimo, u transu, na kolenima, u trenucima dok je tresao protivnicke mreze!

    Izmedju Radanovica i Vermezovica kao nekada, dok su igrali zajedno- radovali se i pobedjivali! - stajao je ponovo Dragan Mance, sa podignutim rukama... Za sve koji su se tog kisnog subotnjeg popodneva, u velikom broju okupili oko Mancetovog spomenika, bio je to trenutak neizmerne tuge, ali i ponosa. Stajali su pred igracem koji je obezelio jednu fudbalsku epohu, ne iskazujuci se do kraja. Smrt ga je grubo zaustavila- dok je bio u naponu snage! Ali bas zato,pamticemo ga zauvek onakvog kakav je bio u svojim najboljim trenucima...

    Dragan Mance ostavio nam je najbolji deo sebe!

    Bice jos bezbroj utakmica i mnogi mladi nosice dres sa brojem "devet" i postizace golove koji ce publiku dizati na noge. Ali uvek, kad postignu gol, setice se Dragana Mancea i njegovih ruku prkosno podignutih prema nebu, i njegovog dugog klizanja po travi, kojimje davao oduska svojoj radosti... Za sve nas Dragan Mance je bio i ostace- blistava zvezda na fudbalskom nebu. Decak koji je svoj talenat i mladalacku silinu pretvorio u oplemenjene gestove radosti! On nije rekao svoju poslednju rec na fudbalskom polju- otisao je mnogo ranije, nego sto je bilo ko ocekivao. Ali, ono sto je ostavio za sobom, vise je od uspomena: to je neizmerna energija koja ce vecno zraciti i koja ce ispunjavati novom snagom generacije koje budu dolazile, da se posvete fudbalskoj igri.
    Mance je postao simbol.

    Njegova mladost i njegova snaga, njegov zanos skojim se predavao igri i njegovi golovi koji su se pretvarali u ekstazu- to su nezaboravna fudbalska znamenja, cija je slika sacuvana za sva vremena na ovom bronzanom spomeniku, sa cijeg su otkrivanja igraci Partizana posli u nove sampionske bitke. Deo Partizanove buduce fudbalske slave, zato, pripadace uvek i Draganu Manceu.
    Partizanov vesnik, septembar 1985.
    Dragan Mance za Partizan je odigrao 262 utakmice i postigao 145 golova. Da nije tragicno preminuo u 23 godini svoga zivota verovatno bi bio najbolji strelac u istoriji Partizana.

    Tek sto je pruzio dokaze o svojim izuzetnim mogucnostima, posebno kao golgeter, tragicno je zavrsio svoj zivot. Imao je samo 23 godine kada je tog kobnog 28. avgusta 1985 zureci na trening poginuo u tragicnoj saobracajnoj nesreci. Bio je to dan zalosti ne samo za njegove najblize i Partizan vec za celokupnu sportsku javnost.

    Mance je imao sve odlike koje savremeni fudbal trazi. A iznad svega posedovao je dar za golove. Navijaci su ga obozavali.On je predstavljao sve ono o cemu su decaci mastali. Bio je darovit, lep, popularan, bogat... a njegovo radovanje na kolenima sa uzdignutim rukama, mnogi i dan danas kopiraju... S njegovim odlaskom iz zivota nestala je velika carolija. Ostali su bol i secanja. Njegova sahrana bila je drustveni dogadjaj za Beograd. Plakali su i oni koji nikad nisu ni krocili na fudbalski stadion.

    Legenda zvana "Dragan Mance" zivi i u danasnje vreme u srcima svih Grobara na jugu. Navijaci su predlagali da se stadion Partizana nazove njegovim imenom, ali ljudi iz uprave kluba nisu mislili tako... ali oni su prolazni, a LEGENDA ce ziveti vecno!

    "OTISO SI DRAGANE,
    OSTALA JE TUGA,
    UVEK CE TE VOLETI,
    GROBARI SA JUGA.

    :frend:

  5. #15
    Super Grobar Аватар корисника salex
    Члан од
    11.01.2008
    Локација
    Doboj/RS
    Одговори
    201

    Узвик Moca Vukotić - (1968-1983/84)



    de Moca sa balkana, zaplakala marakana, marakana sva u krvi, Partizan je opet prvi!

    Rođen 2. juna 1950. u Beogradu.
    - Jugoslovenski rekorder u broju odigranih utakmica - ukupno 753 susreta i 308 golova za Partizan!
    - Član Partizana je postao sa 12 godina, prošao je sve selekcije crno-belih i 1968. postao prvotimac, igrajući u navalnom triju i jedan pd najistaknutijih fudbalera i najzaslužnijih članova ekipe. U dresu crno-belih tri puta je osvajao prvenstvo Jugoslavije: 1976, 1978. i 1983.
    - Od jula 1978. do jula 1979. igrao je za francusku prvoligašku ekipu Girondins de Bordeaux, da bi naredne sezone ponovo obukao dres crno-belih. Karijeru je završio u sezoni 1983/84. i 1. juna 1984. postavljen za tehničkog rukovodioca FK Partizan.
    - Uz 11 utakmica (i četiri gola) za omladinsku (1967-1968) i 12 susreta (i tri gola) za mladu reprezentaciju (1969-1974), odigrao je i 14 utakmica i postigao četiri gola za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 20. septembra 1972. protiv Italije (1:3) u Torinu postigavši jedini gol za Jugoslaviju, a od dresa s državnim grbom oprostio se 4. oktobra 1978. na utakmici protiv Španije (1:2) u Zagrebu.
    - Spada u red najboljih i najzaslužnijih fudbalera koji su nosili dres Partizana, pa je tako dobio priliku da bude prvi stručnjak crno-belih u sezoni 1988-89. Nakon toga tri sezone, kao stručnjak predvodio je grčki Panionis, da bi se 1992. otisnuo na Kipar i vodio Apolon, Salaminu i Etnikos, a zatim i nacionalni tim Kipra. U januaru 2006. preuzeo je rumunski Farul, ali je nakon loših rezultata na početku sezone 2006-2007 dobio otkaz, da bi u oktobru 2006. postao šef stručnog štaba solunskog PAOK-a.
    Sa Mocom u timu, Partizan je bio šampion, a kada je Moca otišao u inostranstvo, Partizan se borio za opstanak u ligi! A onda je Moca ostavio inostranu karijeru, zaradu i devize, kao nešto što je pravim ljudima nevažno, raskinuo ugovor i vratio se da pomogne svom Partizanu!!!
    Kao u bajci gde dobro uvek pobeđuje, Moca spašava svoj klub od ispadanja, osvaja sa njim još koju šampionsku titulu, i, u njemu završava svoju igračku karijeru.



    Последња измена: salex, 02.11.2008 у 01:29.

  6. #16
    Super Grobar Аватар корисника salex
    Члан од
    11.01.2008
    Локација
    Doboj/RS
    Одговори
    201

    Подразумевано 10. 08. 1974.

    Sam početak sezone 74-75 počeo je kako se samo poželeti može....na stadion jugoslovenske narodne armije stigao je Arsenal a tog vrelog avgustovskog dana Bjeković volejom postiže konačnih 1-0,i najavljuje zanimljivu evro predstavu.. posle 2:2 u naš hram nam stiže Gornik i dobijamo sa 3-0 golovima Vukotića,Đorđevića i Todorovića... u šesnaestini finala žreb nam šalje 23/10/1974 ekipu Portadown-a koju prašimo sa 5:0 i posle povratnih 1:1 u osmini finala i pobede od 1:0 u Beogradu,krećemo put Nemačke na revanš Kelnu gde poput ranjenog boksera oostjemo u nok-daunu...krvavih 5:1...pa pa Uefa...eto nas ponovo...

  7. #17
    Super Grobar Аватар корисника salex
    Члан од
    11.01.2008
    Локација
    Doboj/RS
    Одговори
    201

    Подразумевано 01.06.1986 Partizan 4:0 Željezničar

    Titula prvenstva SFRJ u fudbalu 1985/86 je bila titula osvojena posle tragicne smrti naseg voljenog Dragana Mancea koji je tragicno poginuo 3 septembra 1985 g. Atmosfera nedeljama pre utakmice je bila uzavrela, dva tima se borila za titulu, mi i oni musavci iz komsiluka. Svaki bod, svaki gol odlucivao je o tituli (sto ce se kasnije i ispostaviti).
    A za nas, crno-belu armiju, bi titula znacila samo jednu stvar – titula za Dragana!

    Prolecni deo sampionata se blizio kraju, pocetkom maja izgubimo u Splitu pa potom gazimo Vosu u Novom Sadu. Zenicane progutamo k’o cokoladicu na JNA potom odlazimo na ”opstenarodno” veselje u Vinkovce. Neznam sta bi sa tim Vinkovcanima, docekali su nas kao i obicno, sto bi rekao narod, svi sa kucom. I staro i mlado, musko i zensko je izaslo na ulice da nas ”pozdrave”. Narocito kod onog nadvoznjaka gde imas kao balkon sa obe strane, tu su nas darivali sa svim i svacim. A mi k’o fini gosti, pokupili pobedu, razbili im neke prozore, glave, neke bircuze i jos toga…*ebiga morali smo da cuvamo reputaciju koja nas je pratila!
    U to vreme su medju prvim momcima bili Rus, Belgija, Trlaja, Pampi, Zare, legende grobarskog Juga.

    Predzadnje kolo u Zagrebu protiv Dinama, mozda najmasovnije gostovanje crno-bele armije na kom sam prisustvao (a bilo ih je nekoliko). O ovom gostovanju je dosta toga pisano zato necu o tome ovom prilikom. K’o je koga razbio znamo mi koji smo bili tamo, grobari ili purgeri, svejedno. Sto je vazno – pobeda! To vece je plakao Zagreb, mislim da im je sansa za kup Uefa propala, a voz iz Zg za Bg je bio kao ludnica! Na svakom stajanju (u to vreme put Zg-Bg se putovalo dosta dugo jer je voz stajao u svakom zaseoku) ispadali su grobari da se malo snabdevaju sa derivatima, naravno na racun domacina! Totalna orgija alkohola – cak su pojedini panduri potegli koju sa nama! I po obicaju – voz je stao u Vinkovcima
    Dani te zadnje nedelje pre utakmice protiv Zelje u Bg su prolazili sporo i pod uticajem napetosti – titula je skoro u nasim rukama, valjda ce sve uspeti kako treba. Vece pred utakmicu se po obicaju islo po lokalima, t.j. novosadskim kaficima i diskotekama.

    Svanulo je i to jutro – dan velike utakmice. Vec rano ujutru smo mi Grobari iz NS i okoline polako se poceli skupljati na stanici da hvatamo voz za Bg, mislim da je nas voz isao oko 10-11. U vozu cuganje, guranje i zaletanje sa ondasnjim hitom ”Here we go” ili po naski ”Evri go”. Haos! Naravno da su bili prisutni drugovi u plavom – milicajci. Pazi ”mili”-cajci, kome su oni bili mili da mi je znati?
    U Bg pravac na JNA radi nabavke ulaznica, kada se to sredi, zna se – cirkanje i gluvarenje sa drugim Grobarima: ”De si bre grobe!”, ”Bolan, brale, sjetih se tebe sa onog gostovanja u Tuzli..”, ”Di je I.., je’l su ga pustili iz buvare?”, ”’ajde edno pivce, je’l si se dobro vrnuo iz Skopja?” itd. (Svidelo se to nekom ili ne ali tada nas je bilo iz svih krajeva, svih vrsta, sa i bez krsta.). Grobarska braca, pijana, napeta i zeljna utakmice i titule! Pljeskavice se peku, higijenu k’o nju *ebe, sve se to zalije sa pivom i lozom i ubiju stetne materije! Da nebi bilo bas kao na vasaru pobrinuo se jedan Novosadista i poneo kasetofon i pusta pank i rok muziku onako ”na uvce”, ”Hey, ho, let’s go”,”Borstal breakout” itd. Ramones, Sham 69, Clash, Pistols, Business itd.

    Ulaz na Jug, osecaj kao kada ulazis u hram, (”Grobarski to je hram, stadion JNA, na njemu igra Partizan, tim za koji zivim ja”). Popnes se uz stepenice, izadjes na jug pa ti se pogled okrene ka severu, zapadu, istoku, semaforu i na kraju ka travnjaku. Toplo predvece, utakmica pocinje u 19.00, vi koji ste bili na jugu u junu mesecu predvece znate o cemu pricam! Pa dodaj da si vec cugao nekih 7-8 sati….

    Petarde, dimne kutije, zastave, salovi, kape, grlo, glas, dlanovi, beton juzne tribine se trese kada krene masa da talasa, pogotovo na ”Here we go”, samo osetis kako te neko gurne, ti onog ispred pa napred dok neko ne poljubi ogradu i tako zaustavi masu tela u pokretu. Padnes u tom stampedu, neko te digne i opet ”Here we go” sa dodatkom ”Partizan – sampion”. Golovi su pali, 4 komada, blizi se kraj, kada je pocelo ono sto mi dan danas, samo kada pomislim ili dok ovo pisem, jezi kozu, dize dlake, suzi oci: “Dragan Mance, Dragan Mance” pa “Otis’o si Dragane, ostala je tuga, uvek ce te voleti Grobari sa Juga” pa “Titula za Dragana”, razvija se ogromna zastava “Dragan Mance”….suze, radost, secanja, sve najednom! I to tako, neznam koliko dugo, sve mi je to kao u nekoj magli ostalo, svi ti glasovi puni radosti ali jedne radosti koja u sebi nosi zal, bol, tugu za NJIM sto nije dole na terenu da sa svojim suigracima ovo dozivi.

    Sudija svira napokon kraj, “Marakana sva u krvi, Partizan je opet prvi”, uletanje u teren, mene prilikom penjanja preko ograde pukne pandur sa antenom od tokivokija preko cela tako da dan danas posle skoro 20 godina imam lepu “uspomenu” na celu. Ali sam bio uporan, usao na teren kao mnogi drugi. Najveca glupost je bila da panduri blokiraju jug da mi ne udjemo a sa svih drugih strana se ulazilo, pandurska posla. Na terenu ludnica, secam se tipa sa ogromnim grbom Partizana na crno-beloj pozadini, domaca radinost, nesto kao tepih cupavo ali za zid. Pa tip u sombreru (?), onda pandur sa bemvejcem sto je aterirao u gol, ludnica, ludnica, ludnica!!!!

    Vucemo se nazad kroz Bg prema stajgi, upadamo u kafane i prodavnice,krade se cuga, niko nemari, zasluzili smo! Na stajgi voz prema NS krcat Grobarima, dosli smo sa vise vozova a svi nazad sa istim. Prolazi zgodna cura, ja se zaletim i prebacim joj sal oko vrata i podignem je, ona se smeje, spustim je i ona ide dalje, mislim nista narocito ali nelezi vraze: sve su to zapazili drugovi iz obezbedjenja voza pa tap bata Hogare u postanski vagon radi uzimanja licnih podataka…a moja licna par puta oprana u Leviskama, mozes zamisliti kako izgleda! Do NS su me drzali u postanskom vagonu, doduse nisam bio sam, bilo nas je nekih 10-ak iz NS koji su na razne nacine zaglavili. Da negnjavim o tome vise, dobijo sam kasnije kaznu zbog ”narusavanja/remecenja javnog reda i mira”, sitnica prema nekim kasnijim kaznama!

    Kada je voz stigao u NS vecina Grobara se iz njega uputila ka Mileticu (centar grada) da proslavi titulu. I mene su pustili iz kaveza tako da sam i ja krenuo. Posto sam znao momka koji je radio u jednom lokalu u centru uspeo sam da preko njega nabavim cuge (kasno je bilo, nista nije drugo bilo otvoreno) i tako polako sa drustvom prvo cirka pa onda prema kuci i zasluzenom snu. Kada sam legao, samo mi se vrtelo ono ”Dragan Mance”….Bog nam te je dao, suvise rano uzeo!

  8. #18
    Super Grobar Аватар корисника salex
    Члан од
    11.01.2008
    Локација
    Doboj/RS
    Одговори
    201

  9. #19
    Корисник Аватар корисника Emperor
    Члан од
    18.02.2008
    Локација
    Bgd
    Одговори
    33

    Подразумевано

    Salex izwini sto postujem widim da si se raspisao,-pitanje-da li mogu da kopiram owaj text iz klubowa nawijaca sto si postowao i koristim za neke licne potrebe,recimo forum npr.

    pozz, (swaka cast za owo do sada-samo tako xD)

  10. #20
    Корисник
    Члан од
    03.10.2008
    Одговори
    19

    Подразумевано

    e sta znaci xD nikad mi nije bilo jasno

Правила писања

  • Не можете да отварате нове теме
  • Не можете да одговарате
  • Не можете да остављате прилоге
  • Не можете да уредите сопствене одговоре
  •