У Travian свету је најважније узети Римљане — рече Срећко док је бацао дрва у тек разгорелу ватру.
Видите колико је Дрина овде моћна: е такви су и Римљани. Када крену, ломе и чупају све пред собом. Не можеш их зауставити!
Баш тако — надовезао се Аца и испио гутљај хладног ердингера.
Шта „баш тако”? Господин са рукама у џеповима, уважени офер, постао сад дефер, па мисли да је свестранији и да игра боље од мене. Ех, шта бисте ви офери без нас дефера?! Једино ми је криво што ме за све ове године играња нико није напао... Као да сам неприметан, појма немам што — зачуђен је био Срећко.
Вероватно не можеш доћи до изражаја од мене — боцнуо га је Аца.
О Травиану можемо до идуће године, а имамо само један викенд пред собом, па ја ипак предлажем да пређемо на клопу, штета је да се хлади — Дабар је ускочио са прилично конструктивним предлогом, као и обично. Кристина је климнула главом, иако му обично контрира, али овај пут је било јасно да је погодио право у центар. Срећкови специјалитети су ширили сувише изазовне мирисе да би им се могло још дуго одолевати. Чекали су још само да Алекс донесе испечен хлеб (за који се касније испоставило да није довољно слан, али нису хтели да јој кваре угођај критиком, јер се зна да је жене веома слабо подносе).
Таман кад је Фри поделио беле чоколадице за десерт, стигла им је порука од Марка:
„Најгори сте што сте отишли без мене и оставили ме да се патим на скајпу, компу, телефону и ко зна ком још уређају до краја. Ајде бар пошаљите деф, па да видите да можемо и без вас да их закуцамо.”
Јутарњу кафу су им заиста улепшали логови.
Најважније у Травиан свету је кад акција има happy ending. Или су то ипак непроцењива нова пријатељства?
Свако прави свој избор и завршава на свој начин исту реченицу...